Socijalna revolucija je kao more. Njeni talasi slede jedan za drugim,
udaraju u prepreke na koje nailaze, lome ih ili se povlače. Sa svim
nasiljem neukrotivog naleta, oni – udarac za udarcem – uništavaju sve
tragove vlasti, eksploatacije i ugnjetavanja. Prvi talas, ogroman i
neočekivan, odneo je sa sobom Mubarakovu diktaturu. Drugi je oborio na
kolena armiju koja je se spremala da preuzme vlast. Treći se podiže
danas protiv novog poretka koji islamisti pokušavaju nametnuti.
Prava revolucionarna oluja se ne pokorava nijednoj partiji, nijednom
šefu, nijednoj vlasti. Upravo suprotno, to su njeni nepomirljivi
neprijatelji. Oni će biti zbrisani dok se oluja pojačava. Između
socijalne revolucije koja će potkopati sve odnose zasnovane na
eksploataciji i dominaciji, i prevaranata, šefova, gospodara, partija,
kapitalista i autoritaraca svih boja ne može biti ničega drugog osim
žestoke borbe do samog kraja. Jer sloboda i okončanje eksploatacije
podrazumevaju uništenje svake vlasti i kapitalizma.
Ne iznenađuje, međutim, što oni koji teže osvajanju vlasti pokušavaju
jahati na revolucionarnom talasu koji trenutno briše zemljom Nila;
nikakvo iznenađenje nije ni to što novi lideri nastoje da se nametnu
lažima i prevarama, potpomognuti medijima i lokalnim vlastima koji
govore o „opoziciji“; ne iznenađuje ni to što se autentični
revolucionarni nalet ne može prevesti u nijedan partijski program,
nijedan referendum, nijednu zastavu, ili to što nije priznat ni od
jednog uporišta moći širom sveta. Svakako da oni koji se danas u Egiptu
bore protiv sadašnje vlasti ne čine homogeni blok, kao što i ne teže svi
istinskoj socijalnoj revoluciji.
Tekuće borbe su prošarane hiljadama kontradikcija: između onih u
opoziciji koji zahtevaju ustavotvornu skupštinu bez snažnog
islamističkog uticaja i onih koji u parlamentarnoj demokratiji ne vide
nikakav spas; od onih koji se bore za povećanje plata i poboljšanje
uslova rada do onih koji žele da oteraju sve šefove; od onih koji se
bore ne dovodeći u pitanje svoje predrasude, dominanti moral, tradicije
hiljadugodišnjeg ugnjetavanja i onih koji se u jednoj bici bore kako
protiv državne vlasti tako i protiv gušećeg tereta patrijarhata; od onih
koji mašu nacionalnim zastavama do onih koji sopstvenu borbu vezuju za
borbe eksploatisanih bez obzira na geografsku širinu i dužinu…Možda se
upravo u tome nalazi revolucionarna snaga sadašnje revolucije u Egiptu:
mimo svih protivrečnosti, rođena u utrobi eksploatisanih i ugnjetenih.
Baš tu se vodi prava borba.
Ono što se dešava u Egiptu može imati eho svuda u svetu gde se ljudi
bore. Iako su se islamisti svih tendencija godinama predstavljali kao
socijalni borci pred milionima ljudi širom sveta možda će njihova maska
sada pasti u Egiptu kao što se to sada dešava u drugim zemljama (na
primer na jugu Tunisa). Socijalna revolucija u Egiptu biće grobnica
islamista i religijskih reakcionara koji se kriju iza tobožnje društvene
emancipacije.
U osnovi međunarodne revolucionarne solidarnosti stoji sopstveno
prepoznavanje u borbama koje su pokrenute drugde. Ostali gledaoci
ustaničkih udara u Egiptu mogu samo doprineti njihovoj izolaciji ili
gušenju. Da bi se tamo održao i ojačao pravi revolucionarni duh, onaj
koji želi okončanje svake eksploatacije i svake vlasti, potrebno je da
delujemo. Da uskočimo u okršaj naoružani idejom slobode, istinskom.
Smatramo, dakle, da je primereno inicirati poziv da se krene u napad,
podršku, gde god da se nalazimo, našim idejama i našim sredstvima,
trenutnom revolucionarnom talasu u Egiptu. Ako u Kairu, Aleksandriji,
Malhali itd. na hiljade ljudi uskače u bitku jer teže novom svetu,
hajde da pokušamo da taj konflikt dovedemo ispred vrata svakog
predstavnika egipatske države i kapitala bez obzira gde se u svetu
nalaze. Da svaki etatista, kapitalista i sluga svetskog poretka oseti za
svojim vratom dah socijalne revolucije.
Hajde da ispletemo akcione veze između ustaničkih talasa u celom svetu!
Za uništenje svake vlasti!
Translation of "Egypte. Comme la mer", Hors Service 32, 15 January 2013
By Fenjer
