Κατά τις 6 το πρωί της 22ας Μάη 2013, δεκάδες μπάτσων του
αντιτρομοκρατικού σώματος της ομοσπονδιακής αστυνομίας πραγματοποίησαν
έφοδο και έλεγχο σε 3 διαμερίσματα στις Βρυξέλλες, όπου διαμένουν
αναρχικοί και αντεξουσιαστές σύντροφοι, όπως επίσης στην αναρχική
βιβλιοθήκη Acrata. Όλα τα άτομα που βρίσκονταν παρόντα (συνολικά 11)
συνελήφθησαν και οδηγήθηκαν στα γραφεία της ομοσπονδιακής αστυνομίας.
Οι κατηγορίες είναι: συμμετοχή σε τρομοκρατική οργάνωση, συνωμοσία
και εμπρησμοί. Η επιχείρηση βαφτίστηκε «στάχτες (cendres)», και
διευθύνεται από την ανακρίτρια δικαστή Isabelle Panou, διαβόητη για τη
μακρόχρονη καριέρα της στην υπηρεσία του κράτους.
Οι μπάτσοι κατέσχεσαν πλήθος εγγράφων, προσωπικά αντικείμενα, τους
υπολογιστές και οτιδήποτε σχετικό με την πληροφορική, τα κινητά
τηλέφωνα, προπαγανδιστικό υλικό κ.τ.λ. Κατά τη διάρκεια των ανακρίσεων,
όπου όλοι οι συλληφθέντες αρνήθηκαν να συνεργαστούν, φάνηκε ότι η έρευνα
σχετίζεται με αγώνες, εξεγέρσεις και δραστηριότητες από το 2008 μέχρι
σήμερα, και ειδικά ενάντια στις φυλακές, ενάντια στην κατασκευή του νέου
κέντρου κράτησης μεταναστών και προσφύγων του Steenokkerzeel, ενάντια
στις δραστηριότητες της STIB (εταιρεία μέσων μαζικής μεταφοράς των
Βρυξελλών), ενάντια στους ευρωπαϊκούς θεσμούς και στους ευρωκράτες,
ενάντια στην κατασκευή μιας υπερταχείας RER στις Βρυξέλλες, ενάντια στο
ΝΑΤΟ, ενάντια στους μηχανισμούς απέλασης, ενάντια στους δικαστικούς
επιμελητές και στην κατασκευή μιας γιγαντιαίας φυλακής στις Βρυξέλλες. Η
έρευνα καταπιάνεται επίσης με έντυπα όπως η αναρχική εφημερίδα Hors Service, αλλά και πολλά ακόμη γραπτά και αφίσες που διακινούν αναρχικοί και αντεξουσιαστές.
Κατά τη 1 το μεσημέρι όλοι οι συλληφθέντες αφέθηκαν ελεύθεροι, χωρίς να χρειαστεί να παρουσιαστούν ενώπιον της ανακρίτριας.
Απέναντι στις κατηγορίες για τρομοκρατία, στους εκφοβισμούς τους και
στις παρενοχλήσεις, δεν πρέπει να εγκαταλείψουμε τις ιδέες και τις
πράξεις που στοχεύουν στην καταστροφή κάθε εξουσίας και στη χαρά που
δίνει μια τέτοια μάχη.
Συνεχίζουμε να αγωνιζόμαστε για τη λευτεριά και για τη συντριβή αυτού
του θανατηφόρου κόσμου της καταπίεσης και της εκμετάλλευσης.
Τίποτα δεν τελείωσε, όλα συνεχίζονται
Επίθεση ενάντια σε ό,τι μας καταπιέζει
Βρυξέλλες, 23 Μάη 2013
Translation of "Opération « Cendres »", Hors Service 37, May 27th, 2013
By ContraInfo
Κάποια θραύσματα σκέψεων σχετικά με τις αστυνομικές επιδρομές στις
Βρυξέλλες την Τετάρτη, 22 Μάη, στο πλαίσιο κατηγοριών για συμμετοχή σε
τρομοκρατική οργάνωση
donderdag 20 juni 2013
Sindrome di Stoccolma
Il 13 maggio, da qualche parte in Europa, un uomo viene assassinato
dalla polizia in un quartiere povero. Non è un ragazzo e il fatto non
accade in una zona nota per la sua conflittualità. Un uomo in più è
caduto sotto le pallottole dello Stato. Questa volta avviene a Husby,
nella periferia nord di Stoccolma, quel paradiso della gestione
socialdemocratica del dominio. Non siamo né a Parigi né a Londra, né a
Bruxelles né a Berlino. Ma che cosa cambia? I ricchi e i loro cani da
guardia sono ovunque, e ovunque esistono anche individui pronti ad
armarsi di coraggio per esprimere la loro rivolta con determinazione.
Anche in Svezia.
Meno di una settimana dopo, la notte del 19 maggio, alcune automobili cominciano a bruciare in questo stesso quartiere di Stoccolma. La polizia e i pompieri vengono accolti con un lancio di pietre. Il giorno dopo la rabbia si trasforma in sommossa, le vetrate di negozi, di edifici pubblici e di scuole iniziano a spaccarsi sotto i colpi di proiettili. Malgrado gli inviti alla calma e alla «responsabilità civica», malgrado le promesse dei politici, gli anni di umiliazione e il sangue del vecchio abbattuto dalla polizia non si comprano così facilmente. Per la terza notte di seguito, quasi 30 veicoli vengono dati alle fiamme, ma non solo. Due scuole e un centro culturale li raggiungono in un incendio che diventa contagioso. A Jakobsberg, un'altra località periferica situata a nord-ovest della capitale, le azioni cominciano a dialogare direttamente fra loro: un commissariato viene attaccato. Le parole non sono necessarie e le distruzioni mirate parlano da sé.
La quarta notte, circa 90 fuochi vengono appiccati in diversi punti della città. I pompieri corrono dappertutto, protetti dalla polizia, e disturbati da piccoli gruppi. A Husby, 300 collaborazionisti effettuano ronde per contenere gli scontri. Ma cosa sono alcune migliaia di sbirri e cittadini che cercano di soffocare una sommossa, davanti alla determinazione di decine di insorti? In mancanza di ossigeno nel quartiere dove tutto ha avuto inizio, la gioia si diffonde un po' più in là: vengono attaccati altri tre commissariati, uno a Kista a nord di Stoccolma, gli altri due a sud della città. La polizia perde il suo primo veicolo di pattuglia, bruciato, e incappa nei laser accecanti, oltre a sbattere contro pietre e molotov. A 700 chilometri di distanza, nella terza città più grande della Svezia (Malmö), altri incendiari si uniscono a loro volta al gran ballo della rivolta.
Giovedì 23 maggio, la sommossa va avanti. La polizia di Stoccolma comincia ad essere stanca e attende con impazienza i rinforzi annunciati. In sempre più quartieri della capitale, i fuochi non colpiscono solo le autovetture (e hop, 70 in più!), ma anche gli interessi dello Stato e dei padroni: a Rinkeby, a Södertälje, a Norsborg, a Tensta (una scuola), a Kista (una scuola), a Älvsjö (un commissariato), a Jordbro (un centro commerciale). Fuori da Stoccolma, gli sbirri vengono attaccati nelle città di Borås, Larskrona e Malmö. Le assicurazioni iniziano a dare l'allarme, e valutano i danni di meno di una settimana di rivolta in «diverse centinaia di migliaia di euro».
Ci fermiamo qui o continuiamo a contare le notti? Bene, allora, un'ultima per le strade, la sesta. Stoccolma è satura di sbirri e molti gridano momentaneamente vittoria. Solo che non è tutto così semplice e altre grandi città della Svezia si risvegliano col sapore di cenere in bocca: a Orebro, per esempio, viene bruciata una scuola e un commissariato subisce un tentativo analogo, mentre a Kista un'altra scuola va in fumo.
Allora, queste sommosse non tanto lontane ci dicono qualcosa d'altro anche a noi, qui? Pochi scontri di massa con gli sbirri, e molti piccoli gruppi mobili. Decine di veicoli bruciati per attirare le diverse uniformi, poi agili agguati. E, soprattutto, la capacità d cogliere un'occasione, quella di distruggere ciò che ci opprime quotidianamente: una scuola qui, un commissariato là, un centro commerciale altrove. In Svezia qualche pugno di individui relativamente isolati, ma armati di determinazione e di un po' di immaginazione, sono riusciti a diffondere la loro rabbia per lunghe notti. Hanno usato un linguaggio infiammato che ha parlato direttamente al cuore e allo spirito di altri ribelli per centinaia di chilometri. E se tutto ciò è riuscito ad incrinare in pochi giorni il ghiaccio della pacificazione apparente di un grande paese nordico, chi sa che altri sconosciuti non
riescano a loro volta ad essere attratti dalla sua bellezza distruttrice? Una sorta di nuova sindrome di Stoccolma che potrebbe contaminare tutta l'Europa...
Translation of "Syndrome de Stockholm", Hors Service 37, May 27th, 2013
Meno di una settimana dopo, la notte del 19 maggio, alcune automobili cominciano a bruciare in questo stesso quartiere di Stoccolma. La polizia e i pompieri vengono accolti con un lancio di pietre. Il giorno dopo la rabbia si trasforma in sommossa, le vetrate di negozi, di edifici pubblici e di scuole iniziano a spaccarsi sotto i colpi di proiettili. Malgrado gli inviti alla calma e alla «responsabilità civica», malgrado le promesse dei politici, gli anni di umiliazione e il sangue del vecchio abbattuto dalla polizia non si comprano così facilmente. Per la terza notte di seguito, quasi 30 veicoli vengono dati alle fiamme, ma non solo. Due scuole e un centro culturale li raggiungono in un incendio che diventa contagioso. A Jakobsberg, un'altra località periferica situata a nord-ovest della capitale, le azioni cominciano a dialogare direttamente fra loro: un commissariato viene attaccato. Le parole non sono necessarie e le distruzioni mirate parlano da sé.
La quarta notte, circa 90 fuochi vengono appiccati in diversi punti della città. I pompieri corrono dappertutto, protetti dalla polizia, e disturbati da piccoli gruppi. A Husby, 300 collaborazionisti effettuano ronde per contenere gli scontri. Ma cosa sono alcune migliaia di sbirri e cittadini che cercano di soffocare una sommossa, davanti alla determinazione di decine di insorti? In mancanza di ossigeno nel quartiere dove tutto ha avuto inizio, la gioia si diffonde un po' più in là: vengono attaccati altri tre commissariati, uno a Kista a nord di Stoccolma, gli altri due a sud della città. La polizia perde il suo primo veicolo di pattuglia, bruciato, e incappa nei laser accecanti, oltre a sbattere contro pietre e molotov. A 700 chilometri di distanza, nella terza città più grande della Svezia (Malmö), altri incendiari si uniscono a loro volta al gran ballo della rivolta.
Giovedì 23 maggio, la sommossa va avanti. La polizia di Stoccolma comincia ad essere stanca e attende con impazienza i rinforzi annunciati. In sempre più quartieri della capitale, i fuochi non colpiscono solo le autovetture (e hop, 70 in più!), ma anche gli interessi dello Stato e dei padroni: a Rinkeby, a Södertälje, a Norsborg, a Tensta (una scuola), a Kista (una scuola), a Älvsjö (un commissariato), a Jordbro (un centro commerciale). Fuori da Stoccolma, gli sbirri vengono attaccati nelle città di Borås, Larskrona e Malmö. Le assicurazioni iniziano a dare l'allarme, e valutano i danni di meno di una settimana di rivolta in «diverse centinaia di migliaia di euro».
Ci fermiamo qui o continuiamo a contare le notti? Bene, allora, un'ultima per le strade, la sesta. Stoccolma è satura di sbirri e molti gridano momentaneamente vittoria. Solo che non è tutto così semplice e altre grandi città della Svezia si risvegliano col sapore di cenere in bocca: a Orebro, per esempio, viene bruciata una scuola e un commissariato subisce un tentativo analogo, mentre a Kista un'altra scuola va in fumo.
Allora, queste sommosse non tanto lontane ci dicono qualcosa d'altro anche a noi, qui? Pochi scontri di massa con gli sbirri, e molti piccoli gruppi mobili. Decine di veicoli bruciati per attirare le diverse uniformi, poi agili agguati. E, soprattutto, la capacità d cogliere un'occasione, quella di distruggere ciò che ci opprime quotidianamente: una scuola qui, un commissariato là, un centro commerciale altrove. In Svezia qualche pugno di individui relativamente isolati, ma armati di determinazione e di un po' di immaginazione, sono riusciti a diffondere la loro rabbia per lunghe notti. Hanno usato un linguaggio infiammato che ha parlato direttamente al cuore e allo spirito di altri ribelli per centinaia di chilometri. E se tutto ciò è riuscito ad incrinare in pochi giorni il ghiaccio della pacificazione apparente di un grande paese nordico, chi sa che altri sconosciuti non
riescano a loro volta ad essere attratti dalla sua bellezza distruttrice? Una sorta di nuova sindrome di Stoccolma che potrebbe contaminare tutta l'Europa...
Translation of "Syndrome de Stockholm", Hors Service 37, May 27th, 2013
Stokholmski sindrom
13. maja negdje u Europi policija je ubila jednog čovjeka, u jednoj
siromašnoj četvrti. Ne radi se o mladiću, a događaj se nije odvio na
području poznatom po sukobima. Još jedan čovjek pokošen državnim mecima.
Ovaj put se to desilo u Husbyu, na sjevernoj periferiji Stockholma, u
raju socijaldemokratskog upravljanja vlašću. Nismo ni u Parizu ni u
Londonu, ni u Bruxellesu ni u Berlinu. No, ima li razlike? Bogataši i
njihovi psi čuvari su posvuda, a posvuda postoje i pojedinci spremni da
se naoružaju hrabrošću kako bi odlučno izrazili svoju pobunu. I u
Švedskoj.
Nekoliko dana kasnije, u noći 19. maja, nekoliko je automobila zapaljeno u toj istoj stokholmskoj četvrti. Policija i vatrogasci su dočekani bacanjem kamenja. Drugi dan se bijes pretvorio u pobunu, stakla trgovina, javnih zgrada i škola počinju se lomiti pod mecima. Usprkos apelima na mir i na “građansku odgovornost”, usprkos obećanjima političara, godine ponižavanja i krv starca kojeg je policija ubila, ne mogu se tako lako kupiti. Treću noć za redom gotovo 30 vozila je zapaljeno, ali ne samo to. Dvije škole i jedan kulturni centar pridružuju im se u zaraznom požaru. U Jakosbergu, još jednom perifernom području na sjevero-zapadu metropole, akcije počinju međusobno komunicirati: napadnuta je policijska postaja. Riječi su nepotrebne, a ciljani napadi govore sami po sebi.
Četvrtu noć podmetnuto je oko 90 požara na različitim točkama grada. Vatrogasci trče uokolo, štićeni policijom, dok ih ometaju male grupe. U Husbyju 300 kolaboracionista vrši ophodnju kako bi suzdržali sukobe. No, što znači nekoliko tisuća policajaca i građana koji pokušavaju ugušiti pobunu naspram odlučnosti desetina ustanika? U nedostatku kisika radost se širila i onkraj četvrti iz koje je sve krenulo: napadnute su još tri policijske stanice, jedna u Kisti na sjeveru Stockholma, druge dvije na jugu grada. Policija gubi svoje prvo patrolno vozilo, spaljeno, sudara se sa zaslijepljujućim laserima i udara o kamenje i molotove. Sedamsto kilometara dalje, u trećem najvećem švedskom gradu (Malmö), drugi se požari pridružuju velikom balu pobune.
Četvrtak 23. maja. Nemiri se nastavljaju. Stokholmska policija je već umorna i nestrpljivo čeka najavljena pojačanja. U sve više gradskih četvrti požari ne zahvaćaju samo vozila (još 70!), već i državne i vlasničke interese: Rinkeby, Södertälje, Norsborg, Tensta (škola), Kista (škola), Älvsjö (policijska stanica), Jordbro (trgovački centar). Izvan Stockholma policija je napadnuta i u gradovima Borås, Larskrona i Malmö. Osiguravateljske kuće su alarmirane, procjenjuju štete počinjene u samo nekoliko dana pobune na “stotine tisuća eura”.
Da se zaustavimo ovdje ili da nastavimo brojiti noći? U redu, onda posljednja na ulicama, šesta. Stockholm je pod opsadom policije i mnogi su, na kratko, uvjereni u pobjedu. Samo što nije sve tako jednostavno, mnogi drugi švedski gradovi se bude s okusom pepela u ustima: u Orebru je na primjer zapaljena jedna škola, napadnuta je policijska postaja, dok se u Kistu iz još jedne škole dizao dim.
Dakle, ovi ne tako daleki nemiri govore nešto i nama ovdje? Malo masovnih sukoba s policijom i mnogo malenih pokretnih grupa. Desetine zapaljenih vozila da bi se privukle uniforme, zatim spretni napadi iz zasjede. I, nadasve, sposobnost da se iskoristi prilika, prilika da se uništi ono što nas svakodnevno ugnjetava: jednu školu ovdje, jednu policijsku stanicu tamo, jedan trgovački centra drugdje. U Švedskoj je nekoliko grupa pojedinaca relativno izoliranih, ali naoružanih odlučnošću i s malo mašte, uspjelo širiti svoj bijes kroz duge noći. Koristili su vatreni jezik koji se obraćao na stotine kilometara izravno srcima i dušama drugih pobunjenika. I ako je sve to uspjelo u nekoliko dana oštetiti led prividnog mira velike nordijske zemlje, tko zna da li će i druge neznance isto tako privući njezina destruktivna ljepota? Neka vrsta novog Stockholmskog sindroma koji bi mogao zaraziti čitavu Europu…
Translation of "Syndrome de Stockholm", Hors Service 37, May 27th, 2013
By Fenjer
Nekoliko dana kasnije, u noći 19. maja, nekoliko je automobila zapaljeno u toj istoj stokholmskoj četvrti. Policija i vatrogasci su dočekani bacanjem kamenja. Drugi dan se bijes pretvorio u pobunu, stakla trgovina, javnih zgrada i škola počinju se lomiti pod mecima. Usprkos apelima na mir i na “građansku odgovornost”, usprkos obećanjima političara, godine ponižavanja i krv starca kojeg je policija ubila, ne mogu se tako lako kupiti. Treću noć za redom gotovo 30 vozila je zapaljeno, ali ne samo to. Dvije škole i jedan kulturni centar pridružuju im se u zaraznom požaru. U Jakosbergu, još jednom perifernom području na sjevero-zapadu metropole, akcije počinju međusobno komunicirati: napadnuta je policijska postaja. Riječi su nepotrebne, a ciljani napadi govore sami po sebi.
Četvrtu noć podmetnuto je oko 90 požara na različitim točkama grada. Vatrogasci trče uokolo, štićeni policijom, dok ih ometaju male grupe. U Husbyju 300 kolaboracionista vrši ophodnju kako bi suzdržali sukobe. No, što znači nekoliko tisuća policajaca i građana koji pokušavaju ugušiti pobunu naspram odlučnosti desetina ustanika? U nedostatku kisika radost se širila i onkraj četvrti iz koje je sve krenulo: napadnute su još tri policijske stanice, jedna u Kisti na sjeveru Stockholma, druge dvije na jugu grada. Policija gubi svoje prvo patrolno vozilo, spaljeno, sudara se sa zaslijepljujućim laserima i udara o kamenje i molotove. Sedamsto kilometara dalje, u trećem najvećem švedskom gradu (Malmö), drugi se požari pridružuju velikom balu pobune.
Četvrtak 23. maja. Nemiri se nastavljaju. Stokholmska policija je već umorna i nestrpljivo čeka najavljena pojačanja. U sve više gradskih četvrti požari ne zahvaćaju samo vozila (još 70!), već i državne i vlasničke interese: Rinkeby, Södertälje, Norsborg, Tensta (škola), Kista (škola), Älvsjö (policijska stanica), Jordbro (trgovački centar). Izvan Stockholma policija je napadnuta i u gradovima Borås, Larskrona i Malmö. Osiguravateljske kuće su alarmirane, procjenjuju štete počinjene u samo nekoliko dana pobune na “stotine tisuća eura”.
Da se zaustavimo ovdje ili da nastavimo brojiti noći? U redu, onda posljednja na ulicama, šesta. Stockholm je pod opsadom policije i mnogi su, na kratko, uvjereni u pobjedu. Samo što nije sve tako jednostavno, mnogi drugi švedski gradovi se bude s okusom pepela u ustima: u Orebru je na primjer zapaljena jedna škola, napadnuta je policijska postaja, dok se u Kistu iz još jedne škole dizao dim.
Dakle, ovi ne tako daleki nemiri govore nešto i nama ovdje? Malo masovnih sukoba s policijom i mnogo malenih pokretnih grupa. Desetine zapaljenih vozila da bi se privukle uniforme, zatim spretni napadi iz zasjede. I, nadasve, sposobnost da se iskoristi prilika, prilika da se uništi ono što nas svakodnevno ugnjetava: jednu školu ovdje, jednu policijsku stanicu tamo, jedan trgovački centra drugdje. U Švedskoj je nekoliko grupa pojedinaca relativno izoliranih, ali naoružanih odlučnošću i s malo mašte, uspjelo širiti svoj bijes kroz duge noći. Koristili su vatreni jezik koji se obraćao na stotine kilometara izravno srcima i dušama drugih pobunjenika. I ako je sve to uspjelo u nekoliko dana oštetiti led prividnog mira velike nordijske zemlje, tko zna da li će i druge neznance isto tako privući njezina destruktivna ljepota? Neka vrsta novog Stockholmskog sindroma koji bi mogao zaraziti čitavu Europu…
Translation of "Syndrome de Stockholm", Hors Service 37, May 27th, 2013
By Fenjer
Egipat. Kao more
Socijalna revolucija je kao more. Njeni talasi slede jedan za drugim,
udaraju u prepreke na koje nailaze, lome ih ili se povlače. Sa svim
nasiljem neukrotivog naleta, oni – udarac za udarcem – uništavaju sve
tragove vlasti, eksploatacije i ugnjetavanja. Prvi talas, ogroman i
neočekivan, odneo je sa sobom Mubarakovu diktaturu. Drugi je oborio na
kolena armiju koja je se spremala da preuzme vlast. Treći se podiže
danas protiv novog poretka koji islamisti pokušavaju nametnuti.
Prava revolucionarna oluja se ne pokorava nijednoj partiji, nijednom šefu, nijednoj vlasti. Upravo suprotno, to su njeni nepomirljivi neprijatelji. Oni će biti zbrisani dok se oluja pojačava. Između socijalne revolucije koja će potkopati sve odnose zasnovane na eksploataciji i dominaciji, i prevaranata, šefova, gospodara, partija, kapitalista i autoritaraca svih boja ne može biti ničega drugog osim žestoke borbe do samog kraja. Jer sloboda i okončanje eksploatacije podrazumevaju uništenje svake vlasti i kapitalizma.
Ne iznenađuje, međutim, što oni koji teže osvajanju vlasti pokušavaju jahati na revolucionarnom talasu koji trenutno briše zemljom Nila; nikakvo iznenađenje nije ni to što novi lideri nastoje da se nametnu lažima i prevarama, potpomognuti medijima i lokalnim vlastima koji govore o „opoziciji“; ne iznenađuje ni to što se autentični revolucionarni nalet ne može prevesti u nijedan partijski program, nijedan referendum, nijednu zastavu, ili to što nije priznat ni od jednog uporišta moći širom sveta. Svakako da oni koji se danas u Egiptu bore protiv sadašnje vlasti ne čine homogeni blok, kao što i ne teže svi istinskoj socijalnoj revoluciji.
Tekuće borbe su prošarane hiljadama kontradikcija: između onih u opoziciji koji zahtevaju ustavotvornu skupštinu bez snažnog islamističkog uticaja i onih koji u parlamentarnoj demokratiji ne vide nikakav spas; od onih koji se bore za povećanje plata i poboljšanje uslova rada do onih koji žele da oteraju sve šefove; od onih koji se bore ne dovodeći u pitanje svoje predrasude, dominanti moral, tradicije hiljadugodišnjeg ugnjetavanja i onih koji se u jednoj bici bore kako protiv državne vlasti tako i protiv gušećeg tereta patrijarhata; od onih koji mašu nacionalnim zastavama do onih koji sopstvenu borbu vezuju za borbe eksploatisanih bez obzira na geografsku širinu i dužinu…Možda se upravo u tome nalazi revolucionarna snaga sadašnje revolucije u Egiptu: mimo svih protivrečnosti, rođena u utrobi eksploatisanih i ugnjetenih. Baš tu se vodi prava borba.
Ono što se dešava u Egiptu može imati eho svuda u svetu gde se ljudi bore. Iako su se islamisti svih tendencija godinama predstavljali kao socijalni borci pred milionima ljudi širom sveta možda će njihova maska sada pasti u Egiptu kao što se to sada dešava u drugim zemljama (na primer na jugu Tunisa). Socijalna revolucija u Egiptu biće grobnica islamista i religijskih reakcionara koji se kriju iza tobožnje društvene emancipacije.
U osnovi međunarodne revolucionarne solidarnosti stoji sopstveno prepoznavanje u borbama koje su pokrenute drugde. Ostali gledaoci ustaničkih udara u Egiptu mogu samo doprineti njihovoj izolaciji ili gušenju. Da bi se tamo održao i ojačao pravi revolucionarni duh, onaj koji želi okončanje svake eksploatacije i svake vlasti, potrebno je da delujemo. Da uskočimo u okršaj naoružani idejom slobode, istinskom.
Smatramo, dakle, da je primereno inicirati poziv da se krene u napad, podršku, gde god da se nalazimo, našim idejama i našim sredstvima, trenutnom revolucionarnom talasu u Egiptu. Ako u Kairu, Aleksandriji, Malhali itd. na hiljade ljudi uskače u bitku jer teže novom svetu, hajde da pokušamo da taj konflikt dovedemo ispred vrata svakog predstavnika egipatske države i kapitala bez obzira gde se u svetu nalaze. Da svaki etatista, kapitalista i sluga svetskog poretka oseti za svojim vratom dah socijalne revolucije.
Hajde da ispletemo akcione veze između ustaničkih talasa u celom svetu!
Za uništenje svake vlasti!
Translation of "Egypte. Comme la mer", Hors Service 32, 15 January 2013
By Fenjer
Prava revolucionarna oluja se ne pokorava nijednoj partiji, nijednom šefu, nijednoj vlasti. Upravo suprotno, to su njeni nepomirljivi neprijatelji. Oni će biti zbrisani dok se oluja pojačava. Između socijalne revolucije koja će potkopati sve odnose zasnovane na eksploataciji i dominaciji, i prevaranata, šefova, gospodara, partija, kapitalista i autoritaraca svih boja ne može biti ničega drugog osim žestoke borbe do samog kraja. Jer sloboda i okončanje eksploatacije podrazumevaju uništenje svake vlasti i kapitalizma.
Ne iznenađuje, međutim, što oni koji teže osvajanju vlasti pokušavaju jahati na revolucionarnom talasu koji trenutno briše zemljom Nila; nikakvo iznenađenje nije ni to što novi lideri nastoje da se nametnu lažima i prevarama, potpomognuti medijima i lokalnim vlastima koji govore o „opoziciji“; ne iznenađuje ni to što se autentični revolucionarni nalet ne može prevesti u nijedan partijski program, nijedan referendum, nijednu zastavu, ili to što nije priznat ni od jednog uporišta moći širom sveta. Svakako da oni koji se danas u Egiptu bore protiv sadašnje vlasti ne čine homogeni blok, kao što i ne teže svi istinskoj socijalnoj revoluciji.
Tekuće borbe su prošarane hiljadama kontradikcija: između onih u opoziciji koji zahtevaju ustavotvornu skupštinu bez snažnog islamističkog uticaja i onih koji u parlamentarnoj demokratiji ne vide nikakav spas; od onih koji se bore za povećanje plata i poboljšanje uslova rada do onih koji žele da oteraju sve šefove; od onih koji se bore ne dovodeći u pitanje svoje predrasude, dominanti moral, tradicije hiljadugodišnjeg ugnjetavanja i onih koji se u jednoj bici bore kako protiv državne vlasti tako i protiv gušećeg tereta patrijarhata; od onih koji mašu nacionalnim zastavama do onih koji sopstvenu borbu vezuju za borbe eksploatisanih bez obzira na geografsku širinu i dužinu…Možda se upravo u tome nalazi revolucionarna snaga sadašnje revolucije u Egiptu: mimo svih protivrečnosti, rođena u utrobi eksploatisanih i ugnjetenih. Baš tu se vodi prava borba.
Ono što se dešava u Egiptu može imati eho svuda u svetu gde se ljudi bore. Iako su se islamisti svih tendencija godinama predstavljali kao socijalni borci pred milionima ljudi širom sveta možda će njihova maska sada pasti u Egiptu kao što se to sada dešava u drugim zemljama (na primer na jugu Tunisa). Socijalna revolucija u Egiptu biće grobnica islamista i religijskih reakcionara koji se kriju iza tobožnje društvene emancipacije.
U osnovi međunarodne revolucionarne solidarnosti stoji sopstveno prepoznavanje u borbama koje su pokrenute drugde. Ostali gledaoci ustaničkih udara u Egiptu mogu samo doprineti njihovoj izolaciji ili gušenju. Da bi se tamo održao i ojačao pravi revolucionarni duh, onaj koji želi okončanje svake eksploatacije i svake vlasti, potrebno je da delujemo. Da uskočimo u okršaj naoružani idejom slobode, istinskom.
Smatramo, dakle, da je primereno inicirati poziv da se krene u napad, podršku, gde god da se nalazimo, našim idejama i našim sredstvima, trenutnom revolucionarnom talasu u Egiptu. Ako u Kairu, Aleksandriji, Malhali itd. na hiljade ljudi uskače u bitku jer teže novom svetu, hajde da pokušamo da taj konflikt dovedemo ispred vrata svakog predstavnika egipatske države i kapitala bez obzira gde se u svetu nalaze. Da svaki etatista, kapitalista i sluga svetskog poretka oseti za svojim vratom dah socijalne revolucije.
Hajde da ispletemo akcione veze između ustaničkih talasa u celom svetu!
Za uništenje svake vlasti!
Translation of "Egypte. Comme la mer", Hors Service 32, 15 January 2013
By Fenjer
Kürzlich geschehene Angriffe und Störungen
Streifzug der Brandstifter -
In Farcienne wurde ein Fahrzeug, das der Stadtverwaltung gehört, auf
dem Parkplatz hinter dem Verwaltungsgebäude in Brand gesetzt. Ein
bisschen später etwas weiter weg, wurde auch ein 4×4 vom Feuer zerstört.
Der Staat ist ein Monster, aber ein Monster mit Tentakeln und
Schwachpunkten. Um es anzugreifen, braucht mensch nicht erst nach einem
Herz zu schauen (nebenbei, der Staat hat keins) sondern sollte eher dort
zuschlagen, wo er sich nicht verteidigen kann und auch nicht einen
bewaffneten Menschen mit ein wenig Entschlossenheit und dem Willen,
einen bescheidenen aber signifikanten Schlag auszuführen, davon
abhalten.
Eins nach dem anderen
– Im Gefängnis von Turnhout legte ein rebellischer Gefangener in
“seiner” Zelle Feuer. Die Zelle wurde zerstört und fünf WärterInnen ins
Krankenhaus eingeliefert, nachdem sie giftigen Rauch eingeatmet hatten.
Die Polizei schaltete sich ein, um die Ordnung im Rest des Gefängnisses
aufrecht zu erhalten. Für Freiheit, Solidarität mit den Gefangenen, die
sich entschieden haben zu kämpfen.
Brennende Autohäuser
– In der Mitte der Nacht brach in einem Nebengebäude des Autohauses DS
Motors in Andenne ein Feuer aus. Das Gebäude wurde zerstört samt der 13
Autos, die drinnen standen. Vielleicht wollte jemand etwas klarstellen,
indem er/sie dieses Symbol des Kapitalismus und Konsums angriff. Ein
paar Tage später und woanders verwüstete ein weiterer Brandanschlag in
Haine-St-Pierre die Einrichtungen von VL Motors. Die sich eilig
einschaltende Feuerwehr konnte die Zerstörung von 12 Autos nicht
verhindern.
Drei auf einen Streich
– Am 10. März legten BrandstifterInnen in einem Bürogebäude in
Anderlecht (Brüssel), dem Sitz von Siemens, Fujitsu und Cytec, Feuer.
Der Schaden war beachtlich; drei Feuer wurden entdeckt und es kostete
die Feuerwehr 4 Stunden, sie zu löschen, weil sie auf die Kunstdecke und
die Isolierung in den Wänden übergriffen. Siemens ist ein großer Fisch
auf dem internationalen Markt für industrielle Technologien, die den
Planeten zerstören (von Waffentechnik bis zur Kernenergie, von
Fertigungstechnologien über Bahntransporte bis hin zu Haushaltsgeräten).
Fujitsu übertrifft sich in technologischen Entwicklungen und
Telekommunikation, die die Welt in eine Megamaschine verwandelt, in der
der Mensch nur noch ein Zubehörteil ist. Cytes ist eine Chemiefabrik,
die hochwertiges Plaste produziert, so wie mensch es überall auf den
Feldern, an Stränden, in den Flüssen und mitten im Ozean findet.
Vom Streik zur Sabotage –
In Sprimont setzt sich ein Streik im Unternehmen Meister fort, nachdem
die Chefetage die Schließung angekündigt hat. Diesmal haben die
ArbeiterInnen nicht nur ihre Arme verschränkt: dutzende Computer mit
Wartungsdateien und Plänen sind verschwunden, der gesamte Warenbestand
wurde in den See gleich hinter dem Unternehmen gekippt. Außerdem sind
auf magische Weise die Videoüberwachungsbänder verschwunden. Wie war das
noch mal? Ach ja, „Gegen Kapitalismus, Stehlen, Plündern und Sabotage.“
Und eine Baustelle in Verzug gebracht…
– Im Industriegebiet Nieuwland in Aarschot drangen unbekannte
SaboteurInnen auf eine Baustelle ein: sie sorgten für Glasbruch an allen
Maschinen und den Baucontainern. Die Arbeiten um noch eine weitere
industrielle Struktur aufzubauen, werden sich um eine Zeit verzögern…
Ministerium mit Farbe – Ende März nahmen eifrige FarbwerferInnen die Fassade des Justizministeriums in St-Gilles (Brüssel) ins Visier.
Translation of "Brèves du désordre 35", Hors Service 35, April 5th, 2013
By ContraInfo
Ataques y desorden recientes
Expedición Incendiaria
– En Farcienne, se prendió fuego a un vehículo perteneciente a la
administración de la ciudad en el área de estacionamiento, justo detrás
del edificio municipal. Un poco más tarde y un poco más lejos, un 4 × 4
también fue destruido por el fuego. El Estado es un monstruo, pero aun
así tiene tentáculos y puntos débiles. Para atacarlo, no hace falta
apuntar su corazón (por cierto, el Estado no tiene), sino más bien
atacar allí donde no pueda defenderse, tampoco debería impedir a un
individuo armado con algo de determinación, dispuesto a realizar un
modesto, pero significativo ataque.
Uno por uno – En la prisión de Turnhout, un preso rebelde prendió fuego a “su” celda que resultó destruida y cinco guardias hospitalizados tras inhalar gases tóxicos. La policía intervino para mantener el orden en el resto de la prisión. Por la libertad, la solidaridad con lxs presxs que eligen luchar.
Quema de concesionarios de automóviles – En medio de la noche, un incendio estalló en el edifico junto al concesionario de coches DS Motors en Andenne. El edificio fue destruido, así como los 13 vehículos en su interior. Tal vez, alguien quería indicar algo al atacar este símbolo de capital y de consumo. En otros lugares, en Haine-St-Pierre, unos días más tarde, otro incendio devastó las instalaciones de LV Motors. La intervención inmediata de los bomberos no pudo evitar la destrucción de 12 vehículos.
Tres en uno – El 10 de marzo, incendiarixs desconocidxs prendieron fuego a un edificio de oficinas en Anderlecht (Bruselas), ocupado por Siemens, Fujitsu y Cytec. Los daños no fueron menores, los bomberos descubrieron tres fuegos y les tomó una 4 horas extinguir el fuego que se había propagado en los techos falsos y hasta en el aislamiento de las paredes. Siemens es un gran jugador en el mercado internacional de las tecnologías industriales que destruyen el planeta (del armamento hasta tecnología nuclear, equipamiento para el transporte de trenes hasta aparatos domésticos); Fujitsu predomina en el desarrollo tecnológico y de telecomunicaciones transformando el mundo en una megamáquina con el ser humano como un accesorio, mientras Cytes es una planta química que produce plástico de alta calidad, como lo que se puede encontrar por todas partes en los campos, las playas, en los ríos y en medio de los océanos.
De la huelga al sabotaje – En Sprimont, una huelga se lleva a cabo en la empresa Meister después de que la dirección anunció su cierre. Esta vez, lxs trabajadorxs no solo se negaron a cruzarse de brazos sino que decenas de computadoras con archivos de mantenimiento y planificación han desaparecido, todo un stock de productos se tiró al lago justo detrás del edificio donde se encontraba la empresa. Y las cintas de registro de la videovigilancia desaparecieron de forma mágica. ¿Cómo era eso? Ah, sí, “contra el Capital, robos, saqueos y sabotajes.”
Y una obra de construcción retrasada... – En la zona industrial de Nieuwland en Aarschot, saboteadorxs desconocidxs penetraron en una obra de construcción: rompieron las ventanas de maquinaria y de todos los contenedores de construcción. La obra a construir, una estructura industrial más, sufrirá unos retrasos …
Ministerio de Pintura – Finales de marzo, la parte frontal del Ministerio de Justicia en Saint-Gilles (Bruselas) fue atacado por ansiosxs lanzadores de pintura.
Translation of "Brèves du désordre 35", Hors Service 35, April 5th, 2013
By ContraInfo
Uno por uno – En la prisión de Turnhout, un preso rebelde prendió fuego a “su” celda que resultó destruida y cinco guardias hospitalizados tras inhalar gases tóxicos. La policía intervino para mantener el orden en el resto de la prisión. Por la libertad, la solidaridad con lxs presxs que eligen luchar.
Quema de concesionarios de automóviles – En medio de la noche, un incendio estalló en el edifico junto al concesionario de coches DS Motors en Andenne. El edificio fue destruido, así como los 13 vehículos en su interior. Tal vez, alguien quería indicar algo al atacar este símbolo de capital y de consumo. En otros lugares, en Haine-St-Pierre, unos días más tarde, otro incendio devastó las instalaciones de LV Motors. La intervención inmediata de los bomberos no pudo evitar la destrucción de 12 vehículos.
Tres en uno – El 10 de marzo, incendiarixs desconocidxs prendieron fuego a un edificio de oficinas en Anderlecht (Bruselas), ocupado por Siemens, Fujitsu y Cytec. Los daños no fueron menores, los bomberos descubrieron tres fuegos y les tomó una 4 horas extinguir el fuego que se había propagado en los techos falsos y hasta en el aislamiento de las paredes. Siemens es un gran jugador en el mercado internacional de las tecnologías industriales que destruyen el planeta (del armamento hasta tecnología nuclear, equipamiento para el transporte de trenes hasta aparatos domésticos); Fujitsu predomina en el desarrollo tecnológico y de telecomunicaciones transformando el mundo en una megamáquina con el ser humano como un accesorio, mientras Cytes es una planta química que produce plástico de alta calidad, como lo que se puede encontrar por todas partes en los campos, las playas, en los ríos y en medio de los océanos.
De la huelga al sabotaje – En Sprimont, una huelga se lleva a cabo en la empresa Meister después de que la dirección anunció su cierre. Esta vez, lxs trabajadorxs no solo se negaron a cruzarse de brazos sino que decenas de computadoras con archivos de mantenimiento y planificación han desaparecido, todo un stock de productos se tiró al lago justo detrás del edificio donde se encontraba la empresa. Y las cintas de registro de la videovigilancia desaparecieron de forma mágica. ¿Cómo era eso? Ah, sí, “contra el Capital, robos, saqueos y sabotajes.”
Y una obra de construcción retrasada... – En la zona industrial de Nieuwland en Aarschot, saboteadorxs desconocidxs penetraron en una obra de construcción: rompieron las ventanas de maquinaria y de todos los contenedores de construcción. La obra a construir, una estructura industrial más, sufrirá unos retrasos …
Ministerio de Pintura – Finales de marzo, la parte frontal del Ministerio de Justicia en Saint-Gilles (Bruselas) fue atacado por ansiosxs lanzadores de pintura.
Translation of "Brèves du désordre 35", Hors Service 35, April 5th, 2013
By ContraInfo
Bruselas, Bélgica: Operación Cenizas, registros en casas de compas
El 22 de mayo de 2013, sobre las 6 de la mañana, decenas de policías
de la unidad antiterrorista de la policía federal judicial investigaron y
registraron 3 domicilios donde viven compas anarquistas y
antiautoritarixs, además de la biblioteca anarquista, Ácrata. Todas las
personas presentes (11) fueron arrestadas y llevadas a las oficinas de
la policía federal.
Las acusaciones son: pertenencia a organización terrorista, asociación de malhechores e incendio(s) voluntario(s). La operación fue bautizada “cenizas (cendres)” y la dirige la juez de instrucción Isabelle Panou, tristemente célebre por su larga carrera al servicio del Estado.
La policía se llevó numerosos documentos, efectos personales, los ordenadores y todo lo relacionado con la informárica, los móviles, el material de agitación, etc. Durante las declaraciones, en las que todxs se negaron a colaborar, parece que la investigación se remonta a luchas, revueltas y actividades desde 2008 hasta hoy, en especial, contra las prisiones, la construcción del nuevo centro cerrado de Steenokkerzeel, los transportes públicos (STIB), las instituciones europeas y los eurócratas, la construcción de un RER (red ferroviaria express) en Bruselas, la OTAN, la máquina de expulsión, los agentes ejecutivos y la construcción de una macroprisión en Bruselas. También están apuntando contra publicaciones como Hors-Service o, más en general, escritos, carteles, etc. difundidos por anarquistas y antiautoritarios.
Sobre las 13:00, soltaron a todo el mundo sin haber comparecido ante el juez de instrucción.
Ante estas acusaciones de terrorismo y su lote de intimidaciones y hostigamientos, no cabe abandonar las ideas y los actos que apuntan a la destrucción de toda autoridad y la alegría que produce esta batalla.
Seguimos luchando por la libertad, hasta derribar este mundo mortífero que nos oprime y explota.
Nada ha terminado, todo continúa
Ataquemos a quien nos oprime
Bruselas, 23 de mayo de 2013
Translation of "Opération « Cendres »", Hors Service 37, May 27th, 2013
By ContraInfo
Algunos fragmentos de reflexión, en relación con los registros que tuvieron lugar el miércoles 22 de Mayo en Bruselas en el marco de las acusaciones por asociación delictiva con carácter terrorista.
Cartel solidario en respuesta a la “Operación Cenizas” en Bélgica
Las acusaciones son: pertenencia a organización terrorista, asociación de malhechores e incendio(s) voluntario(s). La operación fue bautizada “cenizas (cendres)” y la dirige la juez de instrucción Isabelle Panou, tristemente célebre por su larga carrera al servicio del Estado.
La policía se llevó numerosos documentos, efectos personales, los ordenadores y todo lo relacionado con la informárica, los móviles, el material de agitación, etc. Durante las declaraciones, en las que todxs se negaron a colaborar, parece que la investigación se remonta a luchas, revueltas y actividades desde 2008 hasta hoy, en especial, contra las prisiones, la construcción del nuevo centro cerrado de Steenokkerzeel, los transportes públicos (STIB), las instituciones europeas y los eurócratas, la construcción de un RER (red ferroviaria express) en Bruselas, la OTAN, la máquina de expulsión, los agentes ejecutivos y la construcción de una macroprisión en Bruselas. También están apuntando contra publicaciones como Hors-Service o, más en general, escritos, carteles, etc. difundidos por anarquistas y antiautoritarios.
Sobre las 13:00, soltaron a todo el mundo sin haber comparecido ante el juez de instrucción.
Ante estas acusaciones de terrorismo y su lote de intimidaciones y hostigamientos, no cabe abandonar las ideas y los actos que apuntan a la destrucción de toda autoridad y la alegría que produce esta batalla.
Seguimos luchando por la libertad, hasta derribar este mundo mortífero que nos oprime y explota.
Nada ha terminado, todo continúa
Ataquemos a quien nos oprime
Bruselas, 23 de mayo de 2013
Translation of "Opération « Cendres »", Hors Service 37, May 27th, 2013
By ContraInfo
Algunos fragmentos de reflexión, en relación con los registros que tuvieron lugar el miércoles 22 de Mayo en Bruselas en el marco de las acusaciones por asociación delictiva con carácter terrorista.
Cartel solidario en respuesta a la “Operación Cenizas” en Bélgica
Bruxelles (Belgija): Operacija “Pepeo”
22. maja 2013., oko 6 sati ujutro, na desetine policajaca
antiterorističke jedinice Savezne pravosudne policije upalo je i
pretreslo 3 doma u kojima su nastanjeni anarhisti i antiautoritarci te
anarhističku biblioteku Acrata. Sve prisutne osobe (11) su uhićene i odvedene u postaju Savezne policije.
Optuženi su za: pripadanje terorističkoj organizaciji, zločinačko udruženje i podmetanje požara. Operacija je nazvana “Cendres” [Pepeo], a vodi je javna tužiteljica Isabelle Panou, poznata po svojoj dugogodišnjoj karijeri u službi države.
Policija je zaplijenila brojne dokumente, osobne stvari, kompjuter i sav informatički materijal, GSM (mobitele), agitacijski materijal itd. Tokom ispitivanja, na kojima su svi odbili surađivati, otkriveno je da se istraga odnosi na različite borbe, pobune i aktivnosti započevši 2008. pa sve do danas, uključujući one protiv zatvora, izgradnje novog centra za ilegalne imigrante u Steenokkerzeelu, briselskog javnog prijevoza (STIB/MIVB), europskih institucija i eurokrata, izgradnje brze željeznice (RER) u Bruxellesu, NATO-a, deportacije imigranata, sudskih službenika te izgradnje maksi-zatvora u Bruxellesu. Na meti su i publikacije kao Horse Service (“Izvan-upotrebe”) te općenito tekstovi, plakati itd. koje distribuiraju anarhisti i anti-autoritarci.
Oko 13 su svi pušteni na slobodu, a da se nisu ni pojavili pred javnim tužiocem.
Suočeni s ovim optužbama za terorizam te njihovim zastrašivanjima i šikaniranjem, ne smijemo napustiti ideje i djela kojima je cilj uništenje svakog oblika autoriteta te radost koju proizlazi iz ovih borbi.
Nastavimo borbu za slobodu, srušimo ovaj pogubni svijet koji ugnjetava i izrabljuje.
Ništa nije gotovo, sve se nastavlja
Napadnimo ono što nas ugnjetava
Bruxelles, 23. maja 2013.
Translation of "Opération « Cendres »", Hors Service 37, May 27th, 2013
By Fenjer
Optuženi su za: pripadanje terorističkoj organizaciji, zločinačko udruženje i podmetanje požara. Operacija je nazvana “Cendres” [Pepeo], a vodi je javna tužiteljica Isabelle Panou, poznata po svojoj dugogodišnjoj karijeri u službi države.
Policija je zaplijenila brojne dokumente, osobne stvari, kompjuter i sav informatički materijal, GSM (mobitele), agitacijski materijal itd. Tokom ispitivanja, na kojima su svi odbili surađivati, otkriveno je da se istraga odnosi na različite borbe, pobune i aktivnosti započevši 2008. pa sve do danas, uključujući one protiv zatvora, izgradnje novog centra za ilegalne imigrante u Steenokkerzeelu, briselskog javnog prijevoza (STIB/MIVB), europskih institucija i eurokrata, izgradnje brze željeznice (RER) u Bruxellesu, NATO-a, deportacije imigranata, sudskih službenika te izgradnje maksi-zatvora u Bruxellesu. Na meti su i publikacije kao Horse Service (“Izvan-upotrebe”) te općenito tekstovi, plakati itd. koje distribuiraju anarhisti i anti-autoritarci.
Oko 13 su svi pušteni na slobodu, a da se nisu ni pojavili pred javnim tužiocem.
Suočeni s ovim optužbama za terorizam te njihovim zastrašivanjima i šikaniranjem, ne smijemo napustiti ideje i djela kojima je cilj uništenje svakog oblika autoriteta te radost koju proizlazi iz ovih borbi.
Nastavimo borbu za slobodu, srušimo ovaj pogubni svijet koji ugnjetava i izrabljuje.
Ništa nije gotovo, sve se nastavlja
Napadnimo ono što nas ugnjetava
Bruxelles, 23. maja 2013.
Translation of "Opération « Cendres »", Hors Service 37, May 27th, 2013
By Fenjer
Bruxelas, Bélgica: Operação Cinzas – Registos em casas de compas
No dia 22 de Maio de 2013, cerca das 6 da mamhã, dezenas de polícias
da unidade anti-terrorista da polícia federal judicial investigaram e
registaram 3 domicílios – onde vivem compas anarquistas e
anti-autoritários/as, para além da biblioteca anarquista Ácrata. Todas
as pessoas presentes (11) foram detidas e levadas aos escritórios da
polícia federal.
As acusações são: pertença a organização terrorista, associação de malfeitores e incêndio(s) voluntário(s). A operação foi batizada “cinzas (cendres)” e é dirigida pela juíza de instrução Isabelle Panou, tristemente célebre pela sua larga carreira ao serviço do Estado.
A polícia levou numerosos documentos,objetos pessoais, computadores pessoais, e tudo o que fosse relacionado com a informática, os telemóveis, o material de agitação, etc. Durante as declarações, nas quais todos/as se negaram a colaborar – parece que a investigação remonta a lutas, revoltas e atividades desde 2008 até hoje – em especial, contra as prisões, a construção do novo centro encerrado de Steenokkerzeel, os transportes públicos (STIB), as instituições europeias e os eurocrátas, a construção de um RER (rede ferroviária express) em Bruxelas, a NATO, a máquina de expulsão, os agentes executivos e a construção de uma mega-prisão em Bruxelas. Também estão a apontar contra publicações como Hors Service ou, mais em geral, escritos, cartazes, etc, difundidos por anarquistas e anti-autoritários.
Cerca das 13:00, soltaram toda a gente, sem terem comparecido perante o juíz de instrução.
Perante estas acusações de terrorismo e o seu chorrilho de intimidações e perseguições, não se pode abandonar as ideias e os atos que visam a destruição de toda a autoridade e a alegria que esta batalha produz.
Continuaremos a lutar pela liberdade, até ao derrube deste mundo mortífero que nos oprime e explora.
Nada está terminado, tudo continua
Ataquemos a quem nos oprime
Bruxelas, 23 de Maio de 2013
Translation of "Opération « Cendres »", Hors Service 37, May 27th, 2013
By ContraInfo
As acusações são: pertença a organização terrorista, associação de malfeitores e incêndio(s) voluntário(s). A operação foi batizada “cinzas (cendres)” e é dirigida pela juíza de instrução Isabelle Panou, tristemente célebre pela sua larga carreira ao serviço do Estado.
A polícia levou numerosos documentos,objetos pessoais, computadores pessoais, e tudo o que fosse relacionado com a informática, os telemóveis, o material de agitação, etc. Durante as declarações, nas quais todos/as se negaram a colaborar – parece que a investigação remonta a lutas, revoltas e atividades desde 2008 até hoje – em especial, contra as prisões, a construção do novo centro encerrado de Steenokkerzeel, os transportes públicos (STIB), as instituições europeias e os eurocrátas, a construção de um RER (rede ferroviária express) em Bruxelas, a NATO, a máquina de expulsão, os agentes executivos e a construção de uma mega-prisão em Bruxelas. Também estão a apontar contra publicações como Hors Service ou, mais em geral, escritos, cartazes, etc, difundidos por anarquistas e anti-autoritários.
Cerca das 13:00, soltaram toda a gente, sem terem comparecido perante o juíz de instrução.
Perante estas acusações de terrorismo e o seu chorrilho de intimidações e perseguições, não se pode abandonar as ideias e os atos que visam a destruição de toda a autoridade e a alegria que esta batalha produz.
Continuaremos a lutar pela liberdade, até ao derrube deste mundo mortífero que nos oprime e explora.
Nada está terminado, tudo continua
Ataquemos a quem nos oprime
Bruxelas, 23 de Maio de 2013
Translation of "Opération « Cendres »", Hors Service 37, May 27th, 2013
By ContraInfo
Bruxelles: operazione "Ceneri"
Il 22 maggio 2013, verso le 6 del mattino, decine di poliziotti
della sezione anti-terrorismo della polizia federale giudiziaria
invadono e perquisiscono 3 abitazioni di alcuni compagni anarchici e
anti-autoritari, oltre alla biblioteca anarchica Acrata. Tutte le
persone presenti (11) vengono fermate e condotte negli uffici della
polizia federale.
Le accuse sono: appartenenza ad una organizzazione terrorista,
associazione a delinquere e incendi dolosi. L'operazione è battezzata
"Cendres" (Ceneri) ed è diretta dal pubblico ministero Isabelle Panou,
tristemente celebre per la sua lunga carriera al servizio dello Stato.
I poliziotti portano via parecchi documenti, effetti personali,
computer e tutto il materiale informatico, i gsm (telefoni cellulari),
materiale d'agitazione, ecc. Durante gli interrogatori, a cui tutti
hanno rifiutato di collaborare, è apparso evidente che l'inchiesta
riguarda diverse lotte, rivolte e attività che vanno dal 2008 fino ad
oggi. In particolare contro le carceri, la costruzione del nuovo centro
chiuso per clandestini di Steenokkerzeel, i trasporti pubblici (Stib),
le istituzioni europee e gli eurocrati, la costruzione di un Rer a
Bruxelles, la Nato, la macchina per espulsioni, gli ufficiali giudiziari
e la costruzione di una maxi-prigione a Bruxelles. Vengono anche prese
di mira pubblicazioni come Hors-service o più in generale scritti,
manifesti, ecc. diffusi da anarchici e anti-autoritari.
Verso le 13, tutti vengono rilasciati senza comparire davanti al pubblico ministero.
Di fronte a queste accuse di terrorismo e alle loro intimidazioni e
molestie, non bisogna abbandonare le idee e gli atti che mirano alla
distruzione di ogni autorità e la gioia procurata da questa battaglia.
Continuiamo a lottare per la libertà, ad abbattere questo mondo mortifero che opprime e sfrutta.
Niente è finito, tutto continua
Attacchiamo ciò che ci opprime
Bruxelles, 23 maggio 2013
Translation of "Opération « Cendres »", Hors Service 37, May 27th, 2013
By Finimondo
Belgien – “Operation Asche”: Häuser von GenossInnen gerazzt und durchsucht
Brüssel – 22. Mai 2013, gegen 6 Uhr früh führten dutzende
Polizeikräfte der Antiterrorabteilung der Bundesjustizpolizei eine
Razzia in drei Wohnungen durch, wo neben anderen Leuten anarchistische
und antiautoritäre GenossInnen leben. Die Bullen durchsuchten auch die
anarchistische Bibliothek Acrata. Alle Anwesenden wurden festgenommen und in die Büros der Bundespolizei gebracht.
Die Anklagen lauten: Mitgliedschaft in einer terroristischen Organisation, Verschwörung und Brandstiftung. Der Einsatz heißt “Asche” (Opération Cendres) und wird von der ermittelnden Richterin Isabelle Panou geleitet, die wegen ihrer langjährigen Karriere im öffentlichen Dienst berüchtigt ist.
Die Polizei beschlagnahmte viele Dokumente, persönliche Sachen, Computer und alles was mit ihnen in Verbindung steht, GSM (Handys), Agitationsmaterial, etc. Im Laufe der Verhöre – bei denen alle die Zusammenarbeit verweigerten – wurde klar, dass die Untersuchung die Kämpfe, Revolten und Aktivitäten von 2008 bis heute abdeckt. Sie beinhaltet auch jene gegen Gefängnisse, den Bau einer neuen Jugendstrafanstalt in Steenokkerzeel, das Brüssler Verkehrsunternehmen (STIB/MIVB), die europäischen Institution und die Eurokraten, den Bau eines RER (“Regionales Express(bahn)netz”) in Brüssel, die NATO, die Abschiebemaschinerie, die Büttel und den Bau eines Maxigefängnisses in Brüssel. Auch Veröffentlichungen wie z. B. Hors Service (Außer Betrieb) wurden ausgewählt und allgemeinere Texte, Plakate etc., die von AnarchistInnen und Antiautoritären verteilt wurden.
Gegen 13 Uhr wurden alle ohne richterliche Vorführung entlassen.
Im Angesicht von Terrorismusvorwürfen, ihrer massiven Einschüchterung und Schikane ist es entscheidend, dass wir uns nicht von unseren Ideen und Aktionen, die auf die Zerstörung jeglicher Autorität abzielen und der Freude dieses Kampfes abwenden.
Lasst uns unseren Kampf für Freiheit fortsetzen, um diese tödliche Welt, die unterdrückt und ausbeutet, zu Fall zu bringen.
Die Anklagen lauten: Mitgliedschaft in einer terroristischen Organisation, Verschwörung und Brandstiftung. Der Einsatz heißt “Asche” (Opération Cendres) und wird von der ermittelnden Richterin Isabelle Panou geleitet, die wegen ihrer langjährigen Karriere im öffentlichen Dienst berüchtigt ist.
Die Polizei beschlagnahmte viele Dokumente, persönliche Sachen, Computer und alles was mit ihnen in Verbindung steht, GSM (Handys), Agitationsmaterial, etc. Im Laufe der Verhöre – bei denen alle die Zusammenarbeit verweigerten – wurde klar, dass die Untersuchung die Kämpfe, Revolten und Aktivitäten von 2008 bis heute abdeckt. Sie beinhaltet auch jene gegen Gefängnisse, den Bau einer neuen Jugendstrafanstalt in Steenokkerzeel, das Brüssler Verkehrsunternehmen (STIB/MIVB), die europäischen Institution und die Eurokraten, den Bau eines RER (“Regionales Express(bahn)netz”) in Brüssel, die NATO, die Abschiebemaschinerie, die Büttel und den Bau eines Maxigefängnisses in Brüssel. Auch Veröffentlichungen wie z. B. Hors Service (Außer Betrieb) wurden ausgewählt und allgemeinere Texte, Plakate etc., die von AnarchistInnen und Antiautoritären verteilt wurden.
Gegen 13 Uhr wurden alle ohne richterliche Vorführung entlassen.
Im Angesicht von Terrorismusvorwürfen, ihrer massiven Einschüchterung und Schikane ist es entscheidend, dass wir uns nicht von unseren Ideen und Aktionen, die auf die Zerstörung jeglicher Autorität abzielen und der Freude dieses Kampfes abwenden.
Lasst uns unseren Kampf für Freiheit fortsetzen, um diese tödliche Welt, die unterdrückt und ausbeutet, zu Fall zu bringen.
Nichts ist vorbei, alles geht weiter
Greifen wir an, was uns unterdrückt
Greifen wir an, was uns unterdrückt
Brüssel, 23. Mai 2013
Translation of "Opération « Cendres »", Hors Service 37, May 27th, 2013
“Operation Ashes”: Comrades’ houses raided and searched
Brussels – May 22, 2013 to 6am, dozens of police officers from the
anti-terrorist section of the Federal Judicial Police raided three homes
where, among other people, anarchist and anti-authoritarian companions
live. The cops also raided the anarchist library Acrata. All those who were present (11) were arrested and taken to the offices of the Federal Police.
The charges are: membership in a terrorist organization, conspiracy and arson. The operation is called “ashes” (Opération Cendres) and is directed by the investigating judge Isabelle Panou, notorious for her long career in government service.
The police confiscated many documents, personal belongings, computers and everything related to computing, GSM (mobile phones), agitation material, etc. During the interrogation—during which everyone refused to cooperate—it appeared that the inquiry covers the struggles, revolts and activities from 2008 to present including those against prisons, construction of the new detention center in Steenokkerzeel, the Brussels transport company (STIB/MIVB), the European institutions and the Eurocrats, the construction of a RER in Brussels, NATO, the deportation machine, bailiffs and the construction of a maxi-prison in Brussels. Publications such as Hors Service (“Out-of-Service”) were also singled out, and more generally texts, posters, etc. distributed by anarchists and anti-authoritarians.
At 1pm, everyone was released without having to appear before the judge.
Faced with accusations of terrorism and their lot of intimidation and harassment, it is vital that we do not abandon the ideas and acts aimed at the destruction of all authority and the joy of this battle.
Let’s continue to fight for freedom, to bring down this deadly world that oppresses and exploits.
Nothing is finished, everything continues
Let’s attack what oppresses us
Brussels, May 23, 2013
Translation of "Opération « Cendres »", Hors Service 37, May 27th, 2013
Solidarity poster in response to the “Operation Ashes” in Belgium
The charges are: membership in a terrorist organization, conspiracy and arson. The operation is called “ashes” (Opération Cendres) and is directed by the investigating judge Isabelle Panou, notorious for her long career in government service.
The police confiscated many documents, personal belongings, computers and everything related to computing, GSM (mobile phones), agitation material, etc. During the interrogation—during which everyone refused to cooperate—it appeared that the inquiry covers the struggles, revolts and activities from 2008 to present including those against prisons, construction of the new detention center in Steenokkerzeel, the Brussels transport company (STIB/MIVB), the European institutions and the Eurocrats, the construction of a RER in Brussels, NATO, the deportation machine, bailiffs and the construction of a maxi-prison in Brussels. Publications such as Hors Service (“Out-of-Service”) were also singled out, and more generally texts, posters, etc. distributed by anarchists and anti-authoritarians.
At 1pm, everyone was released without having to appear before the judge.
Faced with accusations of terrorism and their lot of intimidation and harassment, it is vital that we do not abandon the ideas and acts aimed at the destruction of all authority and the joy of this battle.
Let’s continue to fight for freedom, to bring down this deadly world that oppresses and exploits.
Nothing is finished, everything continues
Let’s attack what oppresses us
Brussels, May 23, 2013
Translation of "Opération « Cendres »", Hors Service 37, May 27th, 2013
Solidarity poster in response to the “Operation Ashes” in Belgium
Abonneren op:
Posts (Atom)